IN MEMORIAM - PROF. DR DRAGIŠA T. POPOVIĆ (1938.-2021.)

PREMINUO PROF. DR DRAGIŠA T. POPOVIĆ (Podgora, Žabljak pod Durmitorom, 16.10.1938. – Novi Sad, 9.10.2012.) U Novom Sadu je u 83. godini preminuo prof. dr Dragiša (Tomov) Popović, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu u penziji. Pored izuzetnog doprinosa nauci i razvoju sudskomedicinske djelatnosti na Univerzitetu i Matici srpskoj, kao i kroz obrazovanje stotina generacija studenata, ostaće upamćen i po privrženosti zavičaju, dobročinluku i učinjenosti.

Popović T. Dragiša

(16.10.1938. – 9.10.2021.)

Prof. dr Dragiša T. Popović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji, rođen je 16.10.1938. u Podgori kod Žabljaka u Crnoj Gori.

Školovao se u Žabljaku i Pljevljima (Crna Gora), a Medicinski fakultet je završio u Beogradu 1962.

Nakon studija je radio u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu (1962-1963), a od 1964. do penzionisanja (2004) u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Specijalistički ispit iz Sudske medicine položio je u Beogradu 1967. Magistarske studije i odbranu teze Histifiziološke odlike vitalnih reakcija kože i njihove postmortalne promene završio je takođe na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1970). Doktorsku disertaciju Rane morfodinamske odlike sekotina kože i njihov sudskomedicinski značaj odbranio je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu (1972).

U stručnoj delatnosti bavio se svim ekspertiznim vidovima veštačenja na živima, mrtvima, kao i po spisima i na sudovima. Dao je značajan doprinos spoznaji u vezi sa svim vidovima nasilja ljudi nad ljudima, od ličnog i porodičnog do društvenog; od nasilja prema drugima do nasilja prema sebi (od ubistva do samoubistva). Takođe se bavio veštačenjem stradalih u ratu, čime je doprineo identifikaciji i utvrđivanju karaktera smrti u tim uslovima.

U naučnim istraživanjima dao je priloge o biološkim odgovorima ljudskih tkiva i organa na povrede, a posebno o morfofunkcionalnim procenama podobnosti postmortalno uzetih organa i tkiva za transplantaciju. Značajna su i njegova razmatranja o rizicima i vidovima odgovornosti u medicinskoj delatnosti.

Nastavu iz Sudske medicine držao je na fukultetima Univerziteta u Novom Sadu (Medicinski, Stomatološki i Pravni), na Medicinskom fakultetu u Banjaluci, te na Fakultetu za pravno - poslovne studije “dr Lazar Vrkatić”. Nastavu Medicinske etike držao je na fakultetima u Novom Sadu i Podgorici. Učestvovao je u svim vidovima poslediplomske nsatave na Medicinskom i Pravnom fakultetu, kao i u nastavi za specijalizante iz medicine (sudske medicine, patološke anatomije, opšte medicine, ginekologije i porodiljstva). U opštoj edukaciji lekara održao je brojna predavanja u medicinskim centrima Vojvodine. Zajedno sa sardnicima napisao je udžbenike sudske i pravne medicine (više izdanja) za studente medicine, stomatologije, prava i bezbednosti.

Koautor je u osam jugoslovenskih udžbenika Ginekologije i porodiljstva (20 izdanja) i u dva udžbenika Medicinska etika, kao i u monografijama iz hirurgije i kardiologije.

Dr Popović ima oko 150 publikacija prikazanih na oko 50 naučnih skupova u zemlji i inostranstvu. Bio je saradnik u osam i rukovodilac u 11 naučnih projekata ( tri na Medicinskom fakultetu i osam u Matici srpskoj) u kojima su učestvovali naučnici iz skoro svih naučnih institucija u Vojvodini. Projekti u Matici srpskoj, u vezi sa za zdravljem ljudi- Čovek i priroda obuhvatili su multidisciplinarno sagledavanje čoveka i njegovog bića u odnosu sa prirodom, kao i života i smrti svih biošoškoh bića. Iz istorije medicine poseban značaj ima monografija Patološka anatomija i sudska medicina u Vojvodini u izdanju Matice srpske, 2012. godine.

Član je SLD od 1962, a DLV od 1964. Godine. Objavljivao je radove u izdanjima Medicinskog pregleda. Bio je član i predsednik Etičkog odbora DLV i LKV i član Vrhovnog suda časti LKS.

Dr Popović je bio upravnik Zavoda za sudsku medicinu, šef Katedre za sudsku medicinu, Katedre za medicinsku etiku i istoriju medicine i Katedre za opšte obrazovne predmete na Medicinskom fakultetu. U dva mandata bio je prodekan za nastavu i nauku Medicinskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Novom Sadu, jedan mandat.

Kao član Matice srpske izabran je u Odbor Odeljenja za prirodne nauke, gde je bio sekretar. Član je Upravnog odbora i Saveta Matice srpske.

Bio je poslanik u Skupštini Republike Srbije.

Dobio je Oktobarsku nagradu Novog Sada, Oreden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom, Oreden rada sa zlatnim vencem, kao i najviših priznanja Fakulteta, Univerziteta, DLV– SLD, Udruženja univerzitetskih profesora i naučnih radnika Vojvodine. Dobitnik je brojnih diploma, priznanja i zahvalnica od institucija, organizacija i udruženja.

Za stručnu i naučnu afirmaciju na međunarodnom nivou Američki bibliografski institut uvrstio ga je u The

International Directory of Distinguished Leadership, Seventh edition.

International Academy of Integrative Anthropology izabrala ga je za svog člana 1998. u Sankt Peterburgu.

Za stručna i naučna priznanja u zemlji uvršten je u izdanja Ko je ko u Jugoslaviji, Ko je ko u Srbiji, Enciklopedija Novog Sada, Životopis nagrađenih profesora za životno delo na Univerzitetu u Novom Sadu.